Istorija Župe
Vinorodna Župa, čiji je centar Aleksandrovac, ima izvanredno povoljan geografski položaj. Predstavlja izrazitu prirodnu celinu, dobro je povezana prirodnim vezama sa dolinama Morave, Ibra i Toplice. Ispresecana je dolinama kojih ima tri i to: Raklјanska, Kožetinska i Ražanička, nazvanih tako po potocima koji kroz njih protiču.
Geografski položaj i klimatski faktori su odlučujući činioci za razvitak specifičnog biljnog i životinjskog sveta u Župi. Župa je klasična zemlja srpskog vinogradarstva, vinarstva i voćarstva.
Danas je grožđem zasađeno preko 2500 hektara obradivih površina. Na njima se najčešće gaje stare srpske autohtone vrste Stari Rskavac i Tamnjanika. Još se gaje i Župski bojadiser, pa Smederevka, Kaberne sovinjon, Merlo Semijon, Župlјanka, Neoplanta, Šardone, Italijanski rizling, Širaz.
Kad je bog vina, digao Prvu kupu
Nad brdom i poljem, nad gorom i vodom,
Blagosiljao je miljenicu Župu,
Vinovom lozom i Vrednim narodom.
Od tada, ko zna koliko vekova,
Kupa se Župa u ruju i plaveti,
A žuljevima ruka čovekova,
Gaji najbolju Lozu na planeti.
A ko se venča s’Gidžom i pričesti
Plavim kamenom i Rumenim vinom,
Taj se nikada neće postideti,
Ni pred Nevestom, ni pred Otadžbinom.
Dobrica Erić
Arheološka nalazišta
Župa aleksandrovačka predstavlja klasičnu zemlju srpskog vinarstva i vinogradarstva. Na ovom terenu život traje od praistorije, preko antike i srednjeg veka, sve do danas, u kontinuitetu. Neolitski lokalitet u selu Vitkovu, nadomak Aleksandrovca, sa zaštićenih 100 hektara, svojom veličinom i topografskim smeštajem na području Srbije i sve ono što je slučajno pronađeno, govori da se radi o jednoj izuzetnoj pojavi u neolitskoj kulturi, koja će svakako doprineti da se neka znanja o neolitu Balkana koriguju.
„LADY of Aleksandrovac“ je najveća i najlepša antropomorfna figura, danas poznata, i predstavlja umetničko remek delo prvih zemljoradnika. Izlagana je u više muzeja širom sveta. Ušla je u svetsku arheološku literaturu zajedno sa „Župskom venerom“, „Lady of Vitkovo“ i „Lady of Venčac“.
Župa je u početku istorijske epohe bila područje na kome su se dodirivale civilizacije prvih istorijski poznatih etničkih grupa, Ilira, Tračana i Dardanaca, a kasnije i Kelta. Pod vlast Rima, Župa dolazi 29. g.p.n.e.
Prvi pisani podaci o Župi potiču sa kraja 12. veka. Veliki župan Stefan Nemanja, osnivač srpske države, poklonio je manastiru Studenici više sela i zaseoka u ovom kraju.
U ktitorskoj povelji, 1196. godine manastiru Studenici data su sela: Popovci, Kožetin, Raklja, Velika Kruševica, i podrumi i senori, sa obavezom da „prinose vino potrebno manastiru“.
Pesnik je ovim stihovima mnogo rekao, a legenda kaže da su se srpski ratnici pre polaska u boj na Kosovo pričestili župskim vinom. Zna se i da je knez Lazar imao svoje vinograde i podrume u Župi, u poljani Kruševica.
„I knez je Lazar ovde bio,
voleo župske blage kose,
sa izvora njenih vino je pio,
bistro ko kapi rose“.
Milosav Buca Mirković
Razvoj vinogradarstva i vinarstva u Župi kroz vekove
Padom u tursko ropstvo proizvodnja grožđa i vina nije prestajala, mada je bila znatno manja. Sačuvani su spahijski tefteri, desetka u vinu koji su Župljani u vinskom moštu bili obavezni da daju Turcima. Posle oslobađanja od Turaka 1833. godine, vinogradarstvo ponovo uzima veliki zamah, ali najezda filoksere od 1882. do 1886. godine, potpuno je opustošila vinograde u Župi. Obnova vinogorja je bila brza i efikasna zahvaljujući pomoći države i Državnom lozno voćnom rasadniku osnovanom 1891. godine u Aleksandrovcu. Za jednu deceniju, Župa je obnovila svoje vinogorje obogaćeno novim sortama i na otpornim podlogama.
Kakva je bila Župa, kao zemlja grožđa i vina govori i izjava francuskog konzula Dekoa koji je opčinjen njenim izgledom, ushićeno izjavio da je Župa srpska Šampanja.
O istoriji vinarstva i vinogradarstva u Župi mnogo govore i svojevrsni su spomenici, vinogradarsko vinarska naselja tzv. „poljane“. Poljane su naselja smeštena u vinogradima u kojima su vinogradari živeli u vreme vinogradarskih radova. U poljanama su se gradili i vinarski podrumi gde su pravljena i negovana vina koja su se spremala za isporuku tržištu. Većina poljana su danas kulturno istorijski spomenici koji su pod zaštitom države. Među najznačajnijima su Crvena jabuka, Pokrep, itd.
Tokom Prvog svetskog rata jedan broj Župljana je posle prelaska preko Albanije par godina proveo na lečenju u Francuskoj gde su iskoristili vreme da usavrše svoja znanja iz vinogradarstva i vinarstva. Povratkom u Župu posle rata počeli su primenu stečenih znanja i vinogradarstvo i vinarstvo je bilo u velikom usponu. Potomci tih vinara su danas poznate porodice koje proizvode izuzetno kvalitetna vina i rakije. Između dva rata javljaju se i veliki vinarski trgovci, koji grade moderne podrume i plasiraju župska vina po svetu.
Posle rata u tadašnjem socijalističkom duhu u Župi nastaju zemljoradničke zadruge čija je osnovna delatnost vinogradarstvo i vinarstvo. Iz jedne, tako duge i bogate, tradicije vinogradarstva i proizvodnje vina, nastala je „Vino Župa“.
Župskoj Ružici,
Dok je gledam
Kao da ne diše,
Kad je ljuljam
Ona mene njiše,
Dok je ljubim,
Žari mi obraze,
Zlatnim sjajem
nadima mi grudi,
Plamenom mi
Širi Horizonte,
Mirisom mi zove prijatelje
Živa zvona postaju damari
Rujem kvasi rasušena usta,
San me hvata, al’ mu Sunce neda,
Vaseljena spava mi u duši.
Usne greju Lunine puteve,
Ceo Svet se gleda u oknima,
Praznici mi na prozore sleću!
A nje, nema, nestala je,
Njenom purpurnom lepotom
bojim moje zaludne i nevidne noći.
Rasipam trag njene svetlosti a
znam da sam sa njom noćas brazdio
moju bremenitu sunčanu Župu.
Gospode, vadi dušu,
jer đavoli već nose moje telo!
Ma nalijte mi još čašu, jednu,
Jer ne znam kad ću ponovo da snevam!
Hadži Radomir Grešni